Segment finansijskog knjigovodstva je centralni segment u knjigovodstvu. Tu se nalaze sve promene bazirane na kontnom planu, bilo direktnim unosom (knjiženjem) finansijskih naloga, bilo automatskim knjiženjem iz izvornih dokumenata ili iz obrada.
Direktno knjiženje predstavlja unos finansijskog naloga (izvod, blagajna, ...). Automatsko knjiženje pretpostavlja automatsko kreiranje finansijskog naloga kada se izvrši neka obrada knjiženja u finansijsko. To može biti knjiženje kalkulacija, faktura, ...
Kako god da se nalozi knjiže oni čine osnovnu bazu podataka u finansijskom knjigovodstvu, odnosno njihov skup čini glavnu knjigu. U glavnu knjigu se knjiži samo analitika, ali ne i sintetika.
Svi podaci koji su proknjiženi u finansijsko knjigovodstvo, bilo direktno bilo automatski mogu se videti opcijom [FINANSIJSKO/Nalozi]. Osnovna polja sloga podataka (stavke) u finansijskom knjigovodstvu su: konto, analitika, datum, dokument, duguje i potražuje. Dakle to je centralna evidencija baze podataka finansijskog knjigovodstva. U njoj su integrisani glavna knjiga i kupci – dobavljači.
Ne knjiži se sintetika već samo analitika. Sintetika se dobija kroz izveštaje. Iz te evidencije sve dalje proističe: izveštaji, obrade kao na primer: kartice, specifikacije, finansijski dnevnici, zaključni list, bilans uspeha i stanja, zaključna knjiženja, izveštaji kupaca i dobavljača, ...
Osnovni šifarnik za koji se vezuje svaka promena u finansijskom knjigovodstvu je kontni plan. Programski segment - finansijsko knjigovodstvo - je namenjen za korišćenje od strane stručnih lica u knjigovodstvu.
1. ŠIFARNICI
1.1. Kontni plan
1.2. Vrste promena
1.3. Kupci – dobavljači, ili komitenti
1.4. Poslovnice
1.5. Sektori
1.6. Analitike – ostale
2. EVIDENCIJE
3.1. Finansijski nalog
3. IZVEŠTAJI
3.1. Kupci – dobavljači
3.1.1. Uporedna specifikacija
3.1.2. Pregled za kompenzacije
3.1.3. IOS-i (izvod ostvorenih stavki)
3.1.4. Potraživanja
3.1.4.1. Dospela – nedospela - metod IOS-a
3.1.4.2. Dospela – nedospela - metod salda
3.1.4.3. Uporedna dospela – nedospela potraživanja
3.1.4.4. Dospela po periodima
3.1.4.5. Nenaplaćena potraživanja
3.2. Glavna knjiga
3.2.1. Finansijska kartica
3.2.1.1. Kartoteka
3.2.1.2. Kartica više konta
3.2.1.3. Sintetička kartica
3.2.2. Finansijski dnevnik
3.2.3. Salda konta
3.2.4. Specifikacije
3.2.6. Hijerarhijski pregled konta
3.2.7. Pregled knjiženja FIN
3.2.8. Zakljuèni list
4. OBRADE - OBRAČUNI
4.1. Zaključna knjiženja
4.2. Bilansi uspeha i stanja (ove opcije su bez garancije zbog ćestih izmena u propisima koje se često dešavaju u periodu kada se ne mogu na brz i adekvatan način pravovremeno implementirati u IP)
4.3. Zatvaranja otvorenih stavki metodom salda
4.4. Nenaplaćena potraživanja i knjiženje na sumnjiva i sporna potraživanja
4.5. Prenos početnog stanja iz prethodne godine
4.6. Prepis šifarnika – iz prethodne godine
Programski segment „Pogonsko knigovodstvo u užem smislu“ predstavlja evidentiranje, knjiženje i praćenje promena na kontima klase 9 (pogonsko knjigovodstvo) u okviru segmenta „finansijsko knjigovodstvo“. Izveštaji ovog segmenta su isti kao izveštaji segmenta „finansijsko knjigovodstvo“. Od posebnih opcija ovog segmenta navode se:
Definicija rasporeda troškova (definiše konta klase 9 na osnovu konta klase troškova sa iznosom ili procentom vrednosti)
Kontrola rasporeda troškova (kontrola ravnoteže: konta troška u knjigovodstvu – konta klase 9 u pogonskom)
Knjiženje (obrada) rasporeda troškova (automatsko formiranje fin. naloga klase 9 na osnovu fin.naloga ukojima su proknjiženi troškovi, a na osnovu definicije rasporeda troškova)
Sve tri opcije su integralni deo opcije „Finansijski nalozi“ (na okruženju i/ili na obradi).
DEV_FIN – Devizno finansijsko knjigovodstvo
Programski segment DEV_FIN nasleđuju segment FIN sa svim svojim funkcionalnim karakteristikama. Dodatna osobina ovog segmenta je mogućnost da se u finansijskom nalogu unose dodatni podaci: šifra valute, valutno duguje, valutno potražuje i kurs. Postoje finansijski izveštaji koji preikazuju stanja po valutnim veličinama i to su:
Finansijske kartice devizne
Devizni IOS-i
Devizni finansijski dnevnik
Specifikacija po ugovorima devizna
Devizna dospela potraživanja kupaca - dobavljača
Obračun kursnih razlika
Kursna lista
Zaključni list
BLAG – Blagajna
Blagajničko poslovanje je poseban programski segment koji se odnosi na ulazno-izlazne promene u blagajni. Programski segment ‘Blagajna’ obuhvata knjiženje naloga za naplatu i isplatu blagajne, automatsko knjiženje u finansijsko knjigovodstvo, pdv evidencije (kada je to potrebno) i blagajnički izveštaj odnosno dnevnik blagajne.
1. Šifarnici
KAM – Obračun kamata
Podešavanje parametara za obračun
Inicijalizacija podataka
Obračun kamata
Pregled i štampa obračunatih kamata
Podešavanje parametra sadrži sledeće:
definicija metoda obračuna kamata
izbor kamatnih stopa
izbor režima rada obračuna
definisanje limita za obračun
definisanje perioda iz koga se uzimaju podaci za obračun
definisanje standardnih klauzula koje se pojavljuju u štampi na kamatnom listu
Obračun kamata
Obračun kamate na bazi podataka iz finansijskog knjigovodstva
Obračun kamata na bazi zadatih podataka
Pregled i štampa obračunatih kamata
E_BANK - Veza sa e_bank programom
Automatsko praćenje ili prenos naloga za plaćanje
Preuzimanje i automatsko knjizenje izvoda u Info program
Na programski segment E_BANK ne dajemo garanciju jer njegova funkcionalnost zavisi od e_banking programa koji koristi banka. Ovaj program je primenjiv u komunikaciji sa nekoliko programa banaka koji su navedeni u našim programskim opcijama.
PDV – Poresko knjigovodstvo – PDV
Programski segment PDV evidencija sadrži funkcije vođenja poreskih evidencija PDV-a, pregleda, izveštaja, obračuna i obrada podataka na bazi tih evidencija, kao i automatsku vezu sa finansijskim knjigovodstvom. Zasniva se na dve osnovne poreske evidencije: KPR / KUF - knjiga primljenih računa (faktura) i - KIR / KIF - knjiga izdatih računa (faktura). Obe evidencije se automatski ažuriraju iz izvornih dokumenata kao što su: kalkulacije, prijemnice, računi, avansni i konačni računi, fakture, pazari (nalog blagajni za naplatu, robni dokumenti o prodaji, …), promene u osnovnim sredstvima ( npr. nabavka ), ostali pdv dokumenti ( troškovi, knjižna odobrenja – zaduženja, preknjižavanja, korekcije, ispravke, …)
Programi Infosys se ne smeju koristiti za evidenciju i praćenje nelegalnog prometa dobara i usluga niti se smeju upotrebiti na bilo koji drugi način koji je suprotan zakonu.
štampaj